dejana govedarica

Statistika je nauka koja se bavi prikupljanjem, analizom i izvlačenjem zaključaka iz podataka. Razvoj statistike je skora pojava, sa samo par spona koje je vežu sa devetnaestim vekom. Prvi, stvarno bitni koraci u razvoju teorije statistike su se desili krajem devetnaestog veka i početkom dvadesetog veka. Pronalazak računara četrdesetih godina dvadesetog veka i enorman porast računarske moći od tada, imale su jak uticaj na razvoj statistike.

Statistika je postala poznata u dvadesetom veku kao matematička alatka za analiziranje eksperimentalnih i posmatračkih podataka. Opšte prihvaćena kao jedina pouzdana osnova za donošenje sudova o efikasnosti medicinskih procedura ili o bezbednosti hemikalija, i prihvaćena u proizvodnji za potrebe kontrole kvaliteta, statistika je očigledno među proizvodima nauke čiji je uticaj na javni i privatni život ogroman. Statistička analiza se takođe smatra u mnogim naučnim disciplinama nezamenjivom za izvlačenje pouzdanih zaključaka iz empirijskih nalaza. Za neka moderna naučna polja, kao sto je kvantitativna genetika, statistička mehanika, i za polje psihologije- testiranje inteligencije, statistička matematika je neodvojiva od teorije same nauke. Retko koja je grana matematike našla tako široku oblast primene.

Snažan uticaj R.A.Fisher-a, Yule-a i drugih statisticara eksperimentisanjem u agrikulturi i biologiji osiguralo je rasprostranjenu upotrebu regresije i ANOVA modeliranja od sredine 20-tog veka. Kljucne figure razvoja statistike postavile su temelj, iako su se mišljenja ovih statisticara cesto sukobljavala. Gledano retrospektivno, oba statisticara imala su validna stanovišta.  Ono što ostaje od Pearsonove revolucije je ideja da “stvari” kojima se bavi nauka su matematicke funkcije raspodela koje opisuju verovatnoce povezane sa posmatranjima.

Pola veka posle sukoba Pearson-Yule, statisticari Leo Goodman i William Kruskal radili su na razvoju mera povezanosti za tabele kontigencije i napravili velike doprinose na tom polju.

 U današnje vreme medicinska istraživanja koriste suptilne matematicke modele funkcija raspodela da odrede moguce posledice tretmana u dugom vremenskom periodu. Kroz kvantnu mehaniku, fizicari koriste raspodele da opišu subatomske cestice. Ni jedna grana nauke nije izbegla revoluciju. Neki naucnici tvrde da ih koriste kao privremenu tehniku i da ce na kraju krajeva biti u mogucnosti da se vrate determinizmu dvadesetog veka. Drugi veruju da je priroda u osnovi slucajna, i da jedina realnost leži u raspodelama. Bez obzira na filozofski stav,
ostaje cinjenica da je Pearsonova ideja o funkcijama raspodela i parametrima prevladala u dvadesetom veku.